Po­ri­nu­ćem u mo­re dr­ve­ne bar­ke, NVO „Me­di­te­ran­ski cen­tar fo­to­gra­fi­je” iz Ba­ra još jed­nom je skre­nu­la pa­žnju na po­tre­bu oču­va­nja me­di­te­ran­skog du­ha i na­či­na ži­vo­ta, kao i kul­tur­ne ma­ri­tim­ne ba­šti­ne na­šeg pri­mor­ja. Dr­ve­nu bar­ku ko­ja no­si ime „Ga­vri­lo” (reg. ozn. BR. 510), i u vla­sni­štvu je An­ta Ba­ko­vi­ća, pred­sjed­ni­ka ove NVO, re­sta­u­ri­rao je Pa­blo Pre­ka iz Al­ba­ni­je, a slu­ži­će u tu­ri­stič­ke i pro­pa­gand­ne svr­he.
NVO „Me­di­te­ran­ski cen­tar fo­to­gra­fi­je”, ko­ju pred­vo­di ču­ve­ni bar­ski fo­to­graf Ba­ko­vić, od sa­mog osni­va­nja po­kre­nu­la je pro­je­kat „Om­nia Vi­ta Ex Ma­re”, u okvi­ru ko­jeg je or­ga­ni­zo­va­no niz ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­je bi tre­ba­lo da uka­žu na zna­čaj oču­va­nja mo­ra i me­di­te­ran­skog du­ha i tra­di­ci­je.
Pre­ma ri­je­či­ma Ba­ko­vi­ća, dio ma­ri­tim­ne kul­tur­ne ba­šti­ne su i dr­ve­ne bar­ke, ko­je su sve ma­nje u upo­tre­bi i po­sto­ji ozbilj­na pri­jet­nja da ih pre­kri­je veo za­bo­ra­va. On is­ti­če da sta­ri dr­ve­ni čam­ci ima­ju svo­ju isto­ri­ju, te da su oni i nji­ho­vi vla­sni­ci dio am­bi­jen­ta u ko­jem se ži­vje­lo, dio tra­di­ci­je i kul­tu­re.
– Cr­no­gor­skom tu­ri­zmu i na­šim oba­la­ma ne­do­sta­ju ško­ji, mo­lo­vi, man­dra­ći... Tre­ba­lo bi da­ti ma­lo pro­sto­ra za dr­ve­ne bar­ke, ve­sla, mre­žu, fe­ral, ko­ji su za­pra­vo plo­ve­ći mu­zej­ski eks­po­na­ti, po­nu­da di­vlje lje­po­te, na­su­prot ve­li­kim, pla­stič­nim čam­ci­ma ko­ji nas sve vi­še oku­pi­ra­ju. Go­stu bi mo­gli da po­nu­di­mo plo­vid­bu uz ri­ba­re­nje u tra­di­ci­o­nal­noj dr­ve­noj bar­ci, sa fe­ra­lom, pa­ran­ga­lom, pen­du­lom, mre­žom, da ga za­plju­sne val, da do­ži­vi pra­vu me­di­te­ran­sku noć i adre­na­lin – ka­že Ba­ko­vić, ko­ji se, ina­če, u Bar do­se­lio pri­je če­ti­ri de­ce­ni­je i do­nio i sa­ču­vao duh Dal­ma­ci­je i Me­di­te­ra­na.
– Omo­gu­ći­mo re­sta­u­ri­ra­nim i ori­gi­nal­nim dr­ve­nim čam­ci­ma, ko­ji ima­ju epi­tet old­taj­me­ra dr­žav­nu fi­nan­sij­sku pot­po­ru za odr­ža­va­nje, re­gi­stra­ci­ju i dru­ge be­ne­fi­te, da­ju­ći im ti­me spo­me­nič­ki le­gi­ti­mi­tet i za­šti­tu me­di­te­ran­ske Cr­ne Go­re. One su dio sli­ke ju­žnog Ja­dra­na, ko­ja bi nji­ho­vim ne­sta­ja­njem bi­la znat­no si­ro­ma­šni­ja – ka­že Ba­ko­vić.
Sa njim se sla­žu i is­ku­sni bar­ski ri­ba­ri, ko­ji či­tav ži­vot pro­vo­de na mo­ru i uz mo­re.
– Dr­ve­ni čam­ci je­su za­htjev­ni za odr­ža­va­nje, ali pru­ža­ju po­seb­no za­do­volj­stvo i dio su sr­ca sva­kog ri­ba­ra i po­mor­ca, i na­še tra­di­ci­je – ka­že Bo­ško Iva­no­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja ri­ba­ra i vla­snik ne­ko­li­ko ri­ba­ri­ca, i do­da­je:
– Mi ri­ba­ri se po­ma­že­mo i po­štu­je­mo, sa­ra­đu­je­mo sa svim ma­lim ri­bo­lov­ci­ma i po­dr­ža­va­mo sve što ra­di An­to Ba­ko­vić. Svi smo za­do­volj­ni što je još je­dan dr­ve­ni ča­mac za­plo­vio na­šim mo­rem – ka­že Iva­no­vić, i is­ti­če da su svi nje­go­vi bro­do­vi dr­ve­ni.
Dra­go­ljub Baj­ko­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča ri­be, ko­ji je za­jed­no sa ko­le­ga­ma is­pra­tio po­ri­nu­će dr­ve­ne bar­ke u mo­re, ka­že da su tro­ško­vi ve­li­ki, te da je to je­dan od raz­lo­ga što mno­gi ri­ba­ri pre­la­ze na pla­stič­ne čam­ce.
– Moj bu­ra­zer i ja smo ima­li dr­ve­ni ku­ter, voj­ni, i to je ve­li­ka od­go­vor­nost i po­sao, sva­ke go­di­ne mo­ra da se va­di iz mo­ra i odr­ža­va. Ve­li­ki su tro­ško­vi, ali ni­je­dan ne mo­že bi­ti kao dr­ve­ni ča­mac ili brod, što se ti­če sta­bil­no­sti i odr­ža­va­nja na mo­ru. Ta­ko­đe, sam iz­gled i lje­po­ta su pred­nost dr­ve­nih ča­ma­ca i bro­do­va, pla­stič­ni ni­ka­da ne mo­gu bi­ti ta­ko li­je­pi – ka­že on.
D.S.


Po­dr­ška broj­nih pri­ja­te­lja

Pre­ma ri­je­či­ma Pa­bla Pre­ke, dr­ve­ne bar­ke zah­ti­je­va­ju po­seb­nu bri­gu. Ka­ko ka­že, ova bar­ka sprem­na je za bar još 20 go­di­na ži­vo­ta u mo­ru. Za za­nat­sko umjet­nič­ki rad kom­pli­men­te je do­bio i od Ba­ko­vi­ća.
– Pa­blo je za­nat­ski dio po­sla od­ra­dio za­i­sta vr­hun­ski, što se da vi­dje­ti. Po­dr­šku sam imao i od broj­nih pri­ja­te­lja ko­ji su, kao i ja, za­lju­blje­ni­ci u sta­re dr­ve­ne bro­do­ve. Ka­ko je pro­je­kat bio vo­lon­ter­ski, ne­ću po­mi­nja­ti ni­kog po­seb­no da bi iz­bje­gli mar­ke­tin­šku no­tu. Znam da su svi sret­ni zbog uspje­šnog za­vr­šet­ka pro­jek­ta, i da će­mo svi za­jed­nič­ki uži­va­ti u ča­ri­ma i ugo­đa­ju ko­ji no­si plo­vid­ba „Ga­vri­lom” ko­jeg smo vra­ti­li u mo­re – re­kao je Ba­ko­vić.